Put Praznine
Ko si ti, što se voziš u vozilu zvanom telo?
Ko si ti, što putuješ međ' zvezdama na ravnima izvan poimanja prolaznog uma?
Ko si ti, što celu Vasionu spajaš u jednu misao, a od jedne misli Vasionu stvaraš?
Ko si ti?
...
Ko si ti? Tek dokoni posetilac što krati beskrajno vreme? Velikan željan tuđih saznanja kako bi sebe veličao pred drugima tuđom mudrošću? Slučajni namernik, što traži način da ostavi svoj trag, pa i po cenu neprijatnosti?
Ili si pak neko ko sebe prepoznaje u svima njima, ali uviđa da je ono što zovemo život - više od pukog jednokratnog dolaska zarad popunjavanja prostora i vremena.
Pa, onda - ko si ti?
...
Odeća nisi. Pa, kako bi onda i telo bio, ako je i telo - samo odeća? Jer odeća koju nosiš, iako je tvoje ogledalo - nisi ti.
Stvar nisi. Pa, kako bi i bilo šta materijalno bio, ako je sve materijalno - samo stvar? Jer sve stvari što imaš, koliko god bile vredne ili divne - nisu ništa do samo stvari sa svojom relativnom vrednošću tebi.
Osećanje nisi. Pa, kako bi onda i svoja stanja i osećanja bio, ako su sve one samo tvoj proizvod? Jer, stanja i osećanja, kojih se slepo držiš su samo odgovor tvoje Duše, ali ne i tvoja suština.
Želja nisi. Pa, kako bi onda i status bio, titula i zvanje, ako su one posledica tvojih želja? Jer, status, titula i zvanje, koje sa ponosom nosiš su samo ispoljavanje tvojih želja, čije si ispunjenje tražio?
Volja nisi. Pa, kako bi onda i svoja dostignuća i uspeh bio, ako je Volja njima Vladar? Jer sve što učiniš, iako ima težinu na tebe i govori o tebi, prolazno je i nije tvoja srž.
Misao nisi. Pa, kako bi onda i stavovi i navike bio, ako ih možeš menjati, jednako kao i svoje misli? Jer, iako ti misli stvaraju stvarnost i tvoje su pravo i neotuđivo vlasništvo - nisi ti.
...
Pa, šta si onda? Bezvremeno biće, koje traži iskustvo prosvetljenja, na putu ka gubljenju svih svojih lica i odeća? Božanska Čestica zaodenuta u kosmičku prašinu? Šta ako to baš jesi?
