Ravnoteža govora
Mudre misli zvuče jednostavno, to im je priroda. Reči, koje te oblače u lažnu odoru - odbaci ih, ako težiš Mudrosti i Slobodi od svog Ega.
...
Tama i Tišina su nerazdvojne saputnice. Unapređeni ili Uzdignuti, koji nema meru u količini i načinu iznošenja misli - morao bi da se vrati ponovo u tamu i tišinu.
No, govor je samo jedan “deo” razgovora. Manje važni, ali prečesto nezauzdani. Drugi “deo”, važniji, bitniji, je slušanje. Ne uobičajeno slušanje, koje je skriveno čekanje na svoj red da govorimo, već iskreno i predano slušanje, koje sa sobom nosi i razumevanje i prihvatanje. "Trudi se da razumeš druge i razumećeš sebe."
Mnoge Zanatlije se diče svojim "kraljevskim ponašanjem", gospodskim manirima, uspravnim stavom uzdignute glave, sjajnim metalima... ali zaboravljaju da je pravo Kraljevsko Ponašanje ono koje nam dozvoljava da budemo prijatelji i bogatog i siromašnog, kako bismo kroz koprenu očekivanja - uvideli pouke Mudrog.
"Spuštajući" se na ravan sagovornika, mi se uzdižemo na duhovnoj ravni.
...
Način na koji razgovaramo sa drugima, a pogotovu sa onima od kojih ne zavisimo i koji su nam u tom trenutku na usluzi - govori najviše o nama i govori kako se svako od nas ophodi prema samom sebi.
Nema potrebe za dubokim poznavanjem Zakona Vasione da bismo znali da treba da poštujemo druge - kako bismo poštovali sebe i bili poštovani.
...
Razgovor nije ubeđivanje, nije savetovanje, nije ništa drugo do kratkog trenutka u kome sa sagovornikom zajedno koračamo putem na duhovnoj ravni, a slušajući i razumevajući druge, mi uvežbavamo najvažniju veštinu - veštinu slušanja unutrašnjeg Nemog Glasa.
