S:. Č:. I:.

Stvaram - Činim - ... Imenujem?

...

Magija stvaranja otpočinje uvodnom rečju. Ova reč se odnosi na prizivanje sila ili bića sa viših ravni. Uvodna reč može početi sa "U ime...", "Uz pomoć...", "Prizivam...", "Neka...", " Dok govorim - stvaram." Uvodna reč može biti bilo šta što za cilj ima jako usmeravanje namere.

Kad se uvodna reč izgovori, počinje stvaranje, preplitanje usmerene sile i utiskivanje namere. Stvaranje je postupak "spuštanja" snoviđenja na opipljivu ravan, davanje mu "tela", otelotvoravanje zamisli.

No, čak i otelotvorena zamisao je nepokretna, tek misao koja je dobila svoj pojavni oblik. Ona koja će isto tako iščeznuti, osim ako joj se ne udahne "život". Jasno je da je stvarni život moguće odistinski udahnuti samo od strane SVEGA. Čari deluju vrlo slično na pokrenute sile, samo u “malom”. Namera u skladu sa naredbom. Ta naredba može biti od "Dajem ti snagu da delaš" do "Činim te..." Čini su odraz namere kroz naredbu ili zahtev, a Posvećenik koji stupa u dodir sa SVIME u sebi - iz te tačke pokreće sile ili čini čini.

Kad su čini završene, Posvećenik imenuje objekat svog stvaranja. Imenovanje je izuzetno važno za njega, jer znati ime stvorene sile - daje moć nad njom. Sa druge strane, imenovanje oslobađa i pokreće čini da rade ono za šta su namenjene i pokrenute. Imenovanje je vrhunac stvaranja i poslednji korak pred završnu reč.

"I bi tako", "Gotovo", "Završeno je"... "Neka tako bude". Naredba je završena i poslata na sve ravni.

...

Ali čuvaj se! Ono ili onaj koga Stvoriš, Činiš i Imenuješ - za njegova si dela odgovoran. Mnogi o ovome ne razmišljaju dovoljno i unazade svoju Sudbinu u potrazi za ispunjenjem svojih sitnih interesa. Moć koja se dobije i otelotvori nosi uvek i iskušenje i - ispit je. Moć se uvek može iskoristiti na beskonačno načina, jer i dolazi iz Beskonačnog, Beskrajnog, Večnog i Nestvorenog, ali izbor određuje da li će i ostati u skladu sa SVIME i u milosti Zakona SVEGA.

To je već put koji svako sam za sebe stvara, čini i imenuje... I - neka tako bude.