Sloboda

Jesmo li i koliko smo stvarno slobodni ljudi? Šta je ta sloboda? Sloboda izražavanja, mišljenja? Sloboda od dogme religije, šovinizma, rasizma?

To je sloboda o kojoj se često priča, ali to je samo jedan i to vrlo mali deo slobode. Prava i potpuna sloboda je neograničenost od strane bilo kog činioca. Bilo kog - spoljašnjeg i unutrašnjeg.

...

Neograničenost, nezavisnost, neuslovljenost - su kvaliteti konačne slobode, slobode kojoj težimo. Sloboda nije nešto što se dostiže i jednokratnim zalaganjem ostvaruje. Na slobodi se radi svakodnevno. Sloboda može biti cilj, ali sloboda je i put. Ukoliko su “gore” i “dole” isto - isto su i spoljašnja i unutrašnja sloboda.

Hrana je samo početak. Svest o hrani, koju unosimo, kao pokretaču našeg duhovnog stanja i sklonosti u samoizgradnji, je samo kamen temeljac. Dalja Gradnja zavisi i od ostale - duševne i duhovne hrane.

Osećanja, stanja i misli čine daleko veći i važniji uticaj na slobodu svakog od nas. Koliko toga što činimo, govorimo ili mislimo je stvarno naše vlasništvo, a koliko je rezultat navike, nagona ili - uslovljenosti nad kojom nemamo moć?

Sloboda i jeste nešto najpribližnije pravoj i skrivenoj Moći - sposobnost i istrajnost u odbijanju svojim porivima da gospodare nama, reći sebi “ne”. Sloboda je mogućnost i sposobnost da odložimo ili odbijemo tenutno ispunjenje sitnih potreba, navika i nagona.

Konačna i potpuna sloboda se postiže razumevanjem uslovljenosti, vezanosti i očekivanja na opipljivoj ravni, eteričnoj ravni i ravni misli. Ko ovlada sobom na svakoj od ovih ravni - biće blagosiljan neizmernim blagom.