Srebrna nit
Postoji jedna veza koja je neophodna kako bismo u opšte živeli. Ona se zove - srebrna nit. Ona spaja opipljivo telo sa eteričnim telom... Dušom. Sve ostale vezanosti su suvišne.
...
Svaka vezanost za opipljivi svet, materijalna dobra, strast, ljude i događaje... nas drži uspešno vezanima za svet zabluda (iluzija) - Maju. Vezanost bilo koje vrste nam neće dati da se otisnemo u više ravni, već će nas vratiti nazad, kako bismo se raz-vezali.
Vezanost kroz veze koje gajimo sa ljudima, stvarima, ciljevima... One nas određuju, ali određuju i Sudbinu koja nam sleduje. Svaki uzrok mora imati svoju posledicu. Pa, da li će Sudbina biti prijatna ili ne - nebitno je. Ona je posledica i kao takva - služi da sprovodi Zakon.
...
Svaki neoprošteni događaj (sebi i drugima), svaka učinjena nepravda, sve opterećujuće i nezavršeno, svaki neostvareni san ili neispunjena želja - su sidra, kojima Dušu držimo prikovanu za ovaj svet, kako bismo sebi obezbedili mogućnost da to sve ispunimo ili - pomirimo. Ta sidra i lanci ne važe nužno samo za jedan život.
Sukobi, svađe, netrpeljivost... Strast u svakom svom obliku nas itekako drže vezanima za okolnosti koje su nam potrebne, kako bismo pomirili krajnosti svog klatna - razvezali se. Te okolnosti su poziv sa viših ravni, iako prečesto bivaju odbačeni upravo iz strasti kojoj smo skloni.
Koliko je vezanost za ljude suštinski ispravna, ukoliko niko od nas nije svoje telo? Da li je rasterećujuća vezanost za ovo otelotvorenje? Da li je uzdižuća vezanost za stanje ili osećanje ispunejnja? Svaka vezanost je uvod u patnju, jer šta će sa tim "vezanim" biti ukoliko mu se oduzme sve to za šta je vezan?
...
Postoji samo jedna veza, privremena, koja je neophodna - srebrna nit, nit koja povezuje opipljivo i neopipljivo telo. Svaka druga veza može prerasti u vezanost, a to je već pogrešan put.
