Tišina govora

Kada uši slušaju - usta ne govore.

...

"Ko govori - samo ponavlja naučeno. Ko sluša - možda nauči nešto novo."

Usta koja mnogo govore - malo kažu. Usta koja ne prestaju sa pričom - najređe su slušana. Ali najgore: usta koja samo prave buku - ne čuju ništa, ne shvate ništa, ne nauče ništa. Tišina je prvi preduslov svesnosti.

Sve što počinje iz stanja nemira - ugroženo je, jer je samo u stanju ravnoteže svaki smer kretanja jednako moguć, a ravnotežu nije moguće ostvariti dok usta blebeću.

Tišina je preduslov prosvetljenja. Čak i kada je prosvetljenje moguće ostvariti uprkos ne-ćutanju, koliko je teško zadržati to prosvetljenje uz prečest i preobiman govor?

Izreka glasi: "bolje je ćutati i izgledati glupo, nego progovoriti i otkloniti svaku sumnju".

...

Tišina je prvi korak ka unutrašnjem miru, jer u tišini se čuje više nego što mislimo da se ima čuti. Onaj ko je tih i sluša - čuće svet oko sebe, ali i svet u sebi. Ko razume sebe - ima Pravu Moć, Moć nad svojim nagonima. Bez tišine i slušanja - ta je Moć nemoguća.

Kako ćemo biti u mogućnosti da shvatimo svoj "poziv", ako ga ne čujemo? Uputstvo sa Viših Ravni će ostati nesaslušano, jer se svaka viša ravan, sve teže čuje. Tek kada se klatno Tišine umiri, spustiće se niz nit Veliko Uputstvo.