Unutrašnje Premeravanje

Da li se simbolika može izmeriti? Naravno da ne.

Međutim, može se izmeriti količina primenjivanog i uspeh.

...

Jačina njihanja unutrašnjeg klatna je najbolji pokazatelj ili merilo. Sklonost ka dualnosti, strasti... Izraza je mnogo, ali je suština ista.

Bilo da je u pitanju odnos prema hrani, piću, duvanu, prema biljkama, životinjama i ljudima, prema stvarima, objektima ili mestima, prema okolnostima, događajima ili "slučajnostima", prema spoljašnjem ili unutrašnjem okruženju - strast je nedvosmislen pokazatelj koliko smo odmakli na putu osvešćivanja i samoizgradnje. Strast, strastvenost... Nedostatak mere - izraz zlata vredan.

Svaka od krajnosti predstavlja tačku na zamišljenoj skali strasti prema nečemu, tačku našeg trenutnog stepena zrelosti, to jest - nezrelosti.

Jedna krajnost mora imati istovetnu krajnost suprotnog kvaliteta, ali istog kvantiteta. To je Zakon koji je utkan u samu prirodu Vasione. Koliko i kako na jednu - tako će biti i na drugu stranu ili - koliko dozvolimo sebi da budemo u strasti na jednu stranu - otići će i u drugu.

No, priča o dualnosti klatna se tu ne završava. Ako su prva krajnost klatna naši izbori i dela, ono što predstavlja drugu krajnost služi mu kao protiv-teg i kao zadatak ima da kontrira i ostvaruje koliko-toliko ravnotežu između jedne krajnosti u kojoj smo i druge krajnosti u koju nas uvodi (nesvesno).

Cilj ovih oscilacija je da učini život toliko turbulentnim, da bismo se zaustavili i zapitali "šta se to dešava?", a onda po mogućstvu i "šta i gde grešim?" Tako nas život "vitla" malo na jednu, a onda malo na drugu stranu i "vitlaće" nas sve dok ne shvatimo i prihvatimo to kao jedinu moguću posledicu življenja u strasti.

Uživati da bismo živeli je jedno, ali sasvim je drugo da živimo da bismo uživali. Budno stanje, stanje opijenosti i omamljenosti. Prvo je svesni izbor, a drugo je zavisnost, a gde je bilo kakva zavisnost - tu je i zagarantovana karta za patnju.

Svest da mi itekako posedujemo te krajnosti daje mogućnost da ih prihvatimo. Prihvatanje stvara uslov da te krajnosti i "pomirimo". Kako?

Prvi i najvažniji korak je shvatiti i prihvatiti da se ništa ne "mora". Tačnije, ne mora da se odgovori ili nagonski, po navici uradi. Dokle god "živi" isti odgovor - "živeće" i ista Sudbina.

Sve što je preterano - stvaraće preterano. Sve što je previše - stvaraće previše. Međutim, to preterano i previše je daleko slojevitije od očekivanog. Preterani rad neće nužno stvoriti preterani dobitak. Neravnoteža na jednoj ravni stvara neravnotežu na drugoj, trećoj... Jer "kako gore - tako dole". Neravnoteža preteranog rada može stvoriti i neravnotežu na drugim ravnima: zdravstvenoj, porodičnoj, društvenoj... Šta ako stvara neravnotežu na svim ravnima uporedo?

Posvećenik uvek treba da ima na umu činjenicu da mu strast bilo koje vrste unosi neravnotežu na svim ravnima, a smirivanje i "otpuštanje" vezanosti za strast - stvara mir i ravnotežu (na svim ravnima).

Sa druge strane (suprotno strasti), mnogi misle da stoji mir. Međutim, nije tako. Mir je tačka ravnoteže, tačka "pomirenih paradoksa". Suprotno strasti, kao preteranoj zainteresovanosti, stoji preterana NEzainteresovanost ili - mrzovolja, letargija, indolencija, lenjost, obamrlost... Preterana zainteresovanost (strast) upućuje na postojanje njenog "parnjaka" - preterane nezainteresovanosti. Tek kad se ovo bude prihvatilo kao Istina, krajnosti će moći da budu "izmirene".

...

Ali! Postoji jedna vrsta zanosa, koja je delimično oslobođena od suprotnog zamaha klatna, a to je stvaralački zanos. Samo zanos koji je u skladu sa Visokim Zakonima može Posvećenika osloboditi povratnog zamaha tega.

Međutim, šta ga oslobađa? Oslobađa ga sopstvena sloboda od očekivanja i dobiti/koristi. Zato što je i tu ispoštovan zakon, jer ako je stvaralac slobodan od očekivanja - biće slobodan i od klatna.

Ne govori li to gde leži naša sloboda od strasti? Sloboda od strasti leži u slobodi od očekivanja i u slobodi od vezanosti (za ishode). Rešenje su: Prihvatanje, Zahvalnost i Vera.

Kakav je povratni zamah klatna, koji guramo Zahvalnošću i Verom - pravi Posvećenik zna i raduje mu se.