Potpuna Istina
"... svaka istina je samo polu-istina..."
...
Svaka pojedinačna ili lična istina je samo odraz mišljenja i stava, usled ugla posmatranja, stepena duhovnosti, zrelosti... Svako ko ima ugao posmatranja ili tačku gledišta - direktno je sprečen da vidi širu sliku, jer šira slika podrazumeva izlazak iz ustaljenih uglova i tačaka posmatranja.
Zato je svaka Istina samo polu-istina i uvek će biti, jer je uvid u potpuniju Istinu moguć samo u slučaju izlaska iz sopstvene ličnosti. Tek sloboda od uslovljenosti (navika, nagona) daje mogućnost uviđanja potpunije Istine. Naravno, nikad Potpune Istine, dokle god smo u telesno opipljivim ravnima.
...
Međutim, za Posvećenika postoji još jedna Istina - Viša Istina. Istina koja je slobodna da se ispoljava po želji i potrebi. Ova Istina je drugačija od "potpunije". Ona dolazi kao posledica nesalomive Volje, a ona proizilazi iz nepokolebljive Vere.
Posvećenik zna da iznad svega stoji Zakon i prateći Zakon - on postavlja sebe iznad klatna nesvesnog, praveći uzrok za željene posledice, a uzrok su - Volja i Vera. Postavljajući sebe u Višoj Ravni Stvarnosti, njegova Vera postaje Viša Istina, jer takva Vera - Istinu stvara.
... Ali je Posvećenik uvek svestan toga da su i njegova Volja i Vera sklone Dualnosti, dokle god obitava u Dualnim Svetovima. On uvek ima na Umu činjenicu da i Izbor može biti pogrešan - Dualan. Moć slobodnog stvaranja Stvarnosti daje najveće i najjače posledice - punjenje suda zvanog Sudbina, te on mudro bira gde usmerava svoju Volju i Veru.
