Tišina misli

Kada bi ljudi imali svest o pravoj težini svojih izgovorenih reči - ćutali bi kao zaliveni. Kada bi bili svesni svojih neizgovorenih - zapitali bi se duplo.

...

Šta je tišina misli?

Kod mnogih, u umu postoji jedan glas koji ne prestaje sa pričom. Glas koji se u nekim duhovnim školama naziva "majmunsko brbljanje".

Retko koristan, u velikoj većini slučajeva - zaglušujuća (unutrašnja) buka. Od ove buke se teško razmišlja, teško je biti prisutan, a još teže svestan.

Brbljajući nutrašnji glas, je ništa drugo nego razulareno i neusmereno "Mene". Bez nadzora i rukovođenja.

Uz neprestanu buku "Mene" - teško je stići do "Ja". Međutim, uprkos mišljenju da Mene treba ućutkati - put do Ja je upravo preko Mene. Kako?

Mene pravi buku jer nije slušano i primećivano. Posvećivanjem pažnje Meni - postaće manje napadno, jasnije i mirnije.

Prihvatanjem Mene, ali ne i vezivanjem za to što ima da saopšti - se zove posmatranje misli.

Pošto je Mene najsklonije nagonu i navici, ono ima sklonost ka "upadanju" u stanja nemira, “nereda”, sklono je i “krajnjim” (ekstremnim) stanjima i osećanjima. Ono je malo dete, kome je potrebno usmeravanje i nega.

...

Ako zamislimo da je Um bašta, a osoba baštovan - svaka misao, zamisao ili namera seju seme posledica, ali i svaka ponavljana misao, zamisao ili namera neguju to seme da izraste i bude otporno na kasnije napore da se iskoreni.

Mudar Baštovan vodi računa o svojim mislima dok su još u najslabijem obliku. Ili ih dalje neguje ili ih odmah uklanja, kako bi njegova Bašta donosila plodove - na korist i na radost.

To nije jednokratni posao, već posvećenost i predanost. Zato se Baštovan i zove - Posvećenik.

Da li će osoba živeti u Raju, to je stvar izbora u negovanju misli (negovanju Mene), a počinje sa Unutrašnjim Mirom ili - Tišinom Misli.