Unutrašnji Oganj

Sve unutrašnje peći ne gore istim plamenom. Oganj lako zgasne, a mnoga Ognjišta su oduvek bila hladna. Nikad podložena, nikad "hranjena". Zašto se Plamen gasi i iščezava?

...

Hram Duše je vozilo, ali i njeno privremeno mesto stanovanja. Takođe je i ono što nazivamo Dušom - Nosilac Božanske Iskre. Tako, ako je telo Hram - Duša bi bila Ognjište u najskrivenijoj prostoriji Hrama. Ognjište, koje neguje Božansku Iskru - Iskonski Plamen.

Kako to da taj Plamen mnogi nemaju ili im se ugasio?

...

Potraga za ispunjenjem ovozemaljskih potreba, želja i snova vodi, one opijene Majom, u biranje "spoljašnjeg puta". Puta ispunjenja potreba "od spolja", iz okruženja, iz okoline, od drugih, zbog drugih...

Ovaj izbor vodi u patnju, jer se unutrašnja šupljina ne može ispuniti spoljašnjoj tvari. Zadovoljstvo, sreća, ispunjenost... Ne može i ne sme doći od nekog drugog ili zbog nekog drugog. To se mora stvarati "unutra" i “iznutra”.

Za čime god da osećamo glad, da vapimo, to osećanje je nedostajeće gorivo unutrašnjeg Ognjišta, ali i unutrašnji ključ do istinske slobode.

Ono, za čime jurimo bezglavo u nadi da će nas ispuniti - uvek izmiče i uvek će izmicati, jer ga tako ne možemo stići. Put počinje u tami i tišini, u unutrašnjoj sobi za razmišljanje.

Tek kad to osećanje osvestimo, postoji šansa da prestanemo da mu budemo podčinjeni i tek tad postoji šansa za oslobađanjem od omče, kojom nas to osećanje drži vezano za ovaj materijalni svet Dualnosti.

SVE je Um, a Vasiona - umne prirode. Mi, kao odraz SVEGA, potpadamo pod isti Zakon.

Um koji je spreman - primiće poruku.