Nemi Glas
Postoji Glas koji poručuje, ali ne govori... Koji upućuje, ali ćuti... Bezglasni, Nemi Glas.
...
Govor Duše nije lako čuti, ali još je teže - protumačiti ga. Navikli smo da obitavamo u nemiru i taj Govor ni ne može stići do nas, ne može da se probije kroz sve slojeve buke, haosa, neartikulisanosti, nervoze...
Slušanje Nemog Glasa otežava i činjenica da je tag Glas - nem. Duša ne govori ljudskim jezikom. Ona govori isključivo osećanjima i stanjima, ali ne burnim osećanjima i stanjima, jer je to u stvari govor "Mene", a ne Duše. Duša govori vrlo tiho i treba je čuti "ispod" i nevezano za Mene.
Govor Duše je nadglasan i od "majmunskog uma", koji neprekidno govori, a u velikoj većini vremena - suvišno i nebitno. Ta zaglušujuća umna buka pravi "veo" kroz koji se Nemi Glas teško probija, a njegovo razumevanje je skoro pa nemoguće.
Sklonost ka usmenom blebetanju je suvišno i spominjati, ali da bi stvar bila još teža, veliki broj izbora, onih koji se biraju iz nagona, navike i strasti - i oni guše Nemi Glas.
U suštini, svaki nemir (na svakoj ravni), svaki vid strasti ili nagona, svaka navika, svako impulsivno reagovanje - guši ovaj divni Glas.
...
Nepristrasnost, umerenost, mir, tišina... To su ključna stanja koja su potreba da bi se makar nakratko čuo Nemi Glas. Samo-osluškivanje i poverenje u njega - će Glas ojačati i razjasniti se. Slušanje Nemog Glasa, njegovo razumevanje i praćenje je veština na kojoj se radi i koja se unapređuje.
...
Glas u "stomaku" govori jezikom koji prevazilazi ljudski um i on je neposredna veza sa sopstvenim Višim Bićem, Višim Ravnima, a samim tim i veza sa - SVIME.
Ko široko bude otvorio svoj u "unutrašnji" sluh, može čuti osećaj koji će ga odvesti na put u SVE.
